rediteljev koncept

Razmišljajući o relativnosti slobode čoveka, nameću se brojna pitanja i odgovori koje svako od nas može pronaći u ličnom iskustvu. Od najranijeg detinjstva odrasli nas pripitomljavaju i uče kako da živimo, kakvo ponašanje je prihvatljivo, kako da postanemo čovek. Kada smo deca dresiraju nas, poput kućnih ljubimaca, sistemom nagrade i kazne. Osećali smo se dobro, kada smo bili nagrađivani i po automatizmu, nastavljali smo da radimo ono što drugi žele da radimo. Udovoljavali smo očekivanjima roditelja, učiteljice, šefa na poslu, pretvarajući se da smo nešto što nismo. Prestajemo da budemo individue, potpuno usvajajući ličnost koju nam pružaju kulturni obrasci, postajemo upravo onakvi kakvi su i svi drugi i kakvi po njihovom očekivanju, treba da budemo. A onda počinjemo dresirati i sami sebe, u skladu sa istim sistemom uverenja koji nam je dat, pri tom koristeći isti sistem kazni i nagrada. Postajemo automati, živeći u obmani da smo pojedinci koji poseduju vlastitu volju, slobodu. A jednog dana, kada postanemo roditelji, počnemo sa pripitomljvanjem i svoje dece.

Isti je film metafore, u kome zatvor predstavlja metaforu sistema koji nas sputava da odluke donosmo u skladu sa sopstvenim željama, mislima i osećanjima, sistema u kome se ja kao pojedinac gubi, sistema koji kaznom reguliše naše ponašanje, sistema koji sputava, zabranjuje.

Ovo je priča o relativnosti slobode pojedinca, o donošenju odluka u skladu sa očekivanjima drugih i gubitku individualnosti.

Film je snimljen u Kazneno-popravnom zavodu u Sremskoj Mitrovici, Kazneno-popravnom zavodu u Požarevcu - Zabeli, Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu i Kazneno-popravnom zavodu u Nišu.